(in Serbian)
Државе - Црна Гора.
Број говорника -
229,251 људи; 37% становништва Црне Горе (2011).
Систем писања - црногорска
латиница, и црногорска ћирилица.
Црногорски језик
је према Уставу Црне Горе службени језик у Црној Гори и резултат је нормирања још једног стандардног језика заснованог на новоштокавским дијалектима.
На последњем попису становништва 2011. године, 36% становништва Црне Горе (дакле нешто мање од 230 хиљада људи) изјаснило се о црногорском језику као матерњем, док се 42% изјаснило да говори српски језик. Црногорски језик је усвајањем Устава Црне Горе 19. октобра 2007. постао њен службени језик.
Глобално се сматра да је црногорски језик дијалекат српског језика, а највише грађана Црне Горе га тако и схвата. Према неким анкетама број оних који сматрају да говоре црногорским језиком као засебним је порастао на 38%.
Правопис црногорског језика
Дана 10. јула
2009. године представљен је први правопис црногорског језика чији су аутори Миленко Перовић, професор из Новог Сада, Људмила Васиљева, професор универзитета у Лавову, Украјина, и Јосип Силић, пензионисани професор из Загреба. Овај правопис црногорском алфабету додао је два нова слова — ć и з́ — тако да црногорски језик сад има укупно 32 слова. Увођење два нова слова, састављачи правописа су објаснили ставом да црногорска стандарднојезичка норма мора да садржи све продукте ијекавског јотовања.
Примери
употребе слова Ć: ćутра, ćевер, ćеме, оćетити, ćеђети, ćекира, ćенка, ćенокос, ćекирати, ćера, ćерав, поćекотина, ćећи, ćетити, паćи, Ćеклоћа (презиме), Паćеглав (топоним), Ćеница (топоним), Ćата (надимак)...
Примери
употребе слова -{З́}: из́утра, з́еница, из́ести, из́елица, из́љећи, з́ђељати, коз́ији, коз́етина, З́ајо (име), Коз́евић (презиме), З́але (надимак)...
Професор
Војислав П. Никчевић такође је предлагао и графем Ѕ, за меко слово З (дз), глас који има фонетску вредност /dz/. Ипак, то слово још увек није уведено у службени језик. Примери употребе фонема Ѕ: ѕавала, ѕера, ѕановијетати, биѕин, ѕинѕула, ѕамантати, бронѕин, ѕингани, ѕипати, ѕиѕка, Ѕано (име), Бороѕан (презиме), Маленѕа (топоним), Миѕа (надимак)... Међутим, правопис још увијек није одобрен од стране Савјета за опште образовање Министарства просвјете црногорске владе.
Граматика
Године 2010. Савјет за опште образовање је усвојио прву Граматику црногорског језика, на чијем су раду ангажовани хрватски лингвисти др Јосип Силић (такође један од аутора правописа) и Иво Прањковић. Главни уредник Аднан Чиргић је тврдио да у Црној Гори нема квалификованих људи да би радили на граматици, нити интереса за њу, те признао њене мане, али истакао да је она најбоља која постоји за сада. Само 2 од 13 чланова савјета су били језички стручњаци (професор језика и лингвиста) и оба су гласала против, оштро се успротививши предложеној црногорској граматици. Критиковали су како прихватање два нова слова за писма, тако и превелику архаизацију језика и увођење необразложених хрватизама, који немају упориште у црногорском језику.
Званични статус и воља људи који користе црногорски језик
У
Уставу Црне Горе од 1905. године не говори се о службеном језику, али се у Закону о народнијем школама из 1907. године каже у члану 1.: „Задатак је народнијем школама, да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и српску писменост“. У истом закону се у другим члановима јасно назначава да се похађа српска школа и да су предмети српски језик и српска историја а да дјеца не могу похађати стране школе на другим језицима док не заврше школу на српском. 1946. године Црна Гора је донела устав у коме се не наводе директне одредбе о језику, али у поглављу о судовима се у члану 113. каже: „Поступак пред судовима се води на српском језику“. У Уставном закону за Црну Гору из 1953. године се не помиње службени језик, а тек у Уставу СР Црне Горе из 1963. године се помиње српскохрватски, а то такође остаје у Уставу СР Црне Горе од 1974. године. У Уставу Републике Црне Горе од 1992. године се у члану 9. каже: „У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора“. У претходном попису, 1991. године, већина грађана се изјаснило да говоре тада званични језик — српскохрватски.
Касних
деведесетих и почетком 21. века, појављује се покрет за признавање дијалеката у Црној Гори за посебан језик.
На попису 2003. године, 21,53% становништва Црне Горе се изјаснило да им је матерњи језик црногорски. 63,5% становништва Црне Горе се изјаснило да говори српски језик као матерњи језик. Будући да се 32% популације изјаснило да су српске националности, и да је мало могуће да би се било ко од њих изјаснио за неки други језик осим српског као за свој матерњи, може се рећи да се 31% становништва изјаснило за српски језик као за свој матерњи а да се нису изјаснили као Срби.
На посљедњем попису 2011. године, 36,97% становништва Црне Горе се изјаснило да им је матерњи језик црногорски. 42,88% становништва Црне Горе се изјаснило да говори српски језик као матерњи језик.
Владајуће Демократска партија социјалиста и Социјалдемократска партија Црне Горе су подржавале идеју просто преименовања службеног језика Црне Горе у црногорски. Томе су се успротивиле Социјалистичка народна партија, Српска народна странка, Народна странка, Демократска српска странка. Ипак, референдум није био потребан, пошто је за усвајање устава гласала двотрећинска већина у скупштини, укључујући владајућу коалицију, Покрет за промјене, Бошњачку странку и либерале, против је била српска опозиција, док су странке албанске мањине биле уздржане, па је црногорски језик проглашен за службени језик Црне Горе у новом уставу који је усвојен 19. октобра 2007.
Бројност
Матица
црногорска је од 4. до 14. јуна 2010. године спровела "национално" истраживање, добивши ову језичку статистику:
- 41,6% српски језик
- 38,2% црногорски језик
- 4,4% српско-хрватски језик
- 1,9% бошњачки (босански) језик
- 1,7% хрватски језик
- 12,3% српски/црногорски/хрватски/бошњачки/српско-хрватски
Сви
наведени језици у ствари лингвистички спадају у један језик, а њихова подела по различитим именима је из политичких разлога.
Лингвистичка разматрања
Творци
црногорског језика сврставају га у групу јужнословенских језика, а разлика међу дијалектима и стандардним језицима који се говоре у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској је врло мала, скоро никаква. Највише коришћено наријечје у свакодневном говору у Црној Гори је зетско-јужносанџачко наријечје (дијалекат српског језика) којим се говори у Цетињу, Подгорици, Даниловграду, Бару, Будви, Котору, Тивту, Улцињу (код Црногораца и Срба), већини Колашинске општине, Мојковцу, Беранама, Бијелом Пољу, Андријевици, Плаву, Рожајама и дијелу Никшића. Источнохерцеговачким наријечјем сличним оном у Херцеговини, Дубровнику и Западној Србији се говори у Херцег Новом, Рисну, дијелу Никшића, у Ровцима код Колашина, Шавнику, Жабљаку, Плужинама и Пљевљима.
Заговорници
постојања црногорског језика фаворизују коришћење латинице у односу на ћирилицу и препоручују увођење слова за додатна два гласа (ç и ʝ), својствена неким дијалектима који се говоре у Црној Гори.
Заговорници црногорског језика
Главни
заговорник постојања црногорског језика био је Војислав Никчевић, директор Института за црногорски језик у Подгорици и редовни професор Филозофског факултета Универзитета Црне Горе.
Црногорски
премијер Мило Ђукановић показао је да подржава формализацију црногорског језика изјашњавајући се да говори црногорски језик, у интервјуу датом у октобарском броју Политике, 2005. године.
Године
2004., влада Црне Горе је променила име обавезног предмета „српски језик“ у „матерњи језик (српски, црногорски, хрватски, босански)“ а као разлог је наведен давање једнаког права свим народима Црне Горе који говоре лингвистички неспорно исти језик, да га називају својим националним именом и да би се тако заштитила људска права несрпског становништва у Црној Гори које жели да свој језик назива другим именом, а не српским.
Ова
одлука је проузроковала да неколицина српских наставника прогласи штрајк и да известан број родитеља одбије да шаље своју децу у школу. Ти наставници су добили отказ.
Од
школске 2010./11. наставници у школама обавезни су наставу да предају на црногорском језику.
Званичне
интернет странице црногорских институција нуде црногорску верзију сајта.
No comments:
Post a Comment