Оче Наш / The Lord's Prayer

(in Serbian language)

Оче наш, који си на небесима,
 да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
 да буде воља Твоја и на земљи као и на небу.
 Хљеб наш насушни дај нам данас,
 и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим,
 и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
 Јер је Твоје Царство, и сила, и слава у векове векова.
 Амин.

Српски језик

(in Serbian)

Број говорника - преко 12 милиона.

Систем писања - српска ћирилица, и српска латиница.

Српски језик је један од словенских језика из породице индоевропских језика. Први писани споменици у српској редакцији старословенског језика потичу из XI и XII века.

Српски језик је стандардни језик у службеној употреби у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори, а у употреби је и у другим земљама где живе Срби, међу осталима и у Хрватској и БЈР Македонији.

По граматици и по речничком фонду српском језику су слични хрватски, црногорски и бошњачки језик, тако да се говорници ових језика могу још увек без много проблема споразумевати. У другој половини 19. и у 20. веку (југословенски период) ови језици су сматрани јединственим српскохрватским језиком.

Српски као стандардни језик се 1991. издвојио из српскохрватског језичког стандарда и наставио да се развија самостално. Српска језичка норма је постојала и пре стварања српскохрватског стандарда.

Сербский язык

(in Russian)

Самоназвание: Српски језик.

Общее число говорящих: 12 млн.

Письменность: кириллица (вуковица) латиница (гаевица).

Се́рбский язы́к (серб. Српски језик) — один из славянских языков. Вместе с болгарским, македонским, словенским, черногорским, хорватским и боснийским относится к южнославянской подгруппе. Последние три языка часто объединяют с сербским в один (сербохорватский язык); в этом случае отдельные сербский, хорватский и боснийский языки считают региональными вариантами сербохорватского. Перечень отличий сербского языка от хорватского и боснийского — на странице сербохорватский язык. Социолингвистические данные

На сербском языке говорят в Сербии и Черногории (до 2006 г. составлявших общее конфедеративное государство), в отдельных восточных районах Хорватии, а также в боснийском регионе Республика Сербская. Число говорящих — около 11 млн. человек. Большинство говорящих — сербы, исповедующие православие.

Serbian language

(in English)

Serbian, српски srpski.

Spoken natively in Serbia, Montenegro, Croatia, Bosnia, and neighbouring regions.

Native speakers 12 million  (2006).

Language family - Indo-European, Balto-Slavic, Slavic, South Slavic, Western Serbo-Croatian, Serbian.

Writing system - Serbian Cyrillic alphabet/Gaj's Latin alphabet.

Serbian (Serbian Cyrillic: српски , Latin: srpski,) is a standardized register of the Serbo-Croatian language spoken by Serbs, mainly in Serbia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Croatia, and Macedonia. It is official in Serbia and one of the official languages of Bosnia and Herzegovina, and is the principal language of the Serbs.

The dialect serving as the basis for the main literary and standard language is Shtokavian, which is also the basis of standard Croatian, Bosnian, and Montenegrin. In particular, Serbian is standardized around Šumadija-Vojvodina and Eastern Herzegovinian subdialects of Shtokavian. The Torlakian dialect of Serbian is spoken in southeast Serbia, and is not standardized, as it represents transitional form to Macedonian and Bulgarian.