Slovenščina

(in Slovenian)

Število maternih govorcev: 2,2 milijona.

Slovénščina je južnoslovanski jezik z okoli 2,2 milijonoma govorcev po svetu, od katerih jih večina živi v Sloveniji. Je eden redkih indoevropskih jezikov, ki je še ohranil dvojino. Glede na število govorcev ima veliko število narečij. Za zapisovanje slovenščine se uporablja gajica. Govorci

Slovenščino govori okoli 2,3 milijona ljudi, večinoma v Sloveniji (1.727.360). Poleg tega jo govorijo še v Beneški Sloveniji, Furlaniji-Julijski krajini v Italiji (100.000), na Koroškem v Avstriji (50.000), v Istri na Hrvaškem (25.000), v madžarskem Porabju (3.200) in v drugih delih Evrope kot tudi drugod po svetu (v Nemčiji, ZDA, Kanadi, Argentini, Avstraliji in Južnoafriški republiki) (400.000).

Značilnosti

Slovenščina ima 25 črk, s katerimi se zapisuje 29 glasov. Pozna 3 slovnična števila, 6 sklonov z osmimi sklanjatvami in tremi slovničnimi spoli.

Словенский язык

(in Russian)

Самоназвание: slovenski jezik, slovenščina.

Общее число говорящих: 2,2 млн.

Письменность: Латиница (словенский алфавит).

Слове́нский язы́к (словен. slovenski jezik, slovenščina) принадлежит к западной ветви южнославянских языков. Число говорящих — около 2 млн человек, большинство которых живёт в Словении. Словенский язык, наряду с лужицкими (сорбскими) языками, является одним из двух литературных славянских языков, сохранивших двойственное число. Самоназвание словенского языка (как и словацкого) означает «славянский» (ср. со ст.-слав. словѣньскъ).

Самый ранний известный пример определённо словенского диалекта в письменном виде — так называемые «Брижинские (Фрейзингенские) отрывки» (словен. Brižinski spomeniki); они написаны между 972 и 1093, вероятно, ближе к концу этого периода, в долине реки Мёлль в Каринтии. Этот вероисповедный текст, древнейший письменный памятник словенского языка, написан латиницей (каролингским минускулом). Он является одной из древнейших сохранившихся славянских рукописей вообще.

Hrvatski jezik

(in Croatian)

Broj govornika: oko 7 milijuna.

Pismo: Latinica.

Hrvatski jezik (ISO 639-3: hrv) skupni je naziv za standardni jezik Hrvata, i za skup narječja i govora kojima govore ili su nekada govorili Hrvati. Njime govori oko 5,546.590 ljudi, poglavito Hrvata u Hrvatskoj (3,980.000; popis iz 2001.) i Bosni i Hercegovini (469.000; 2004.). Nadalje: Austrija, 19.400 (popis iz 2001.); Mađarska, 14.300; popis iz 2001.); Italija (3.500; Vincent 1987.); Crna Gora (6.810; 2006.); Srbija, 114.000; 2006.); Slovačka, 890; popis iz 2001.); Sjedinjene Države, 58.400; popis iz 2000.).

Hrvatski je službeni jezik Republike Hrvatske i jedan od tri službena jezika Bosne i Hercegovine. Također, jedan je od sedam službenih jezika AP Vojvodine (Srbija), kao i jedan od službenih jezika Crne Gore. Lokalni idiomi hrvatskoga koriste se kao službeni jezik u pojedinim općinama u austrijskoj saveznoj zemlji Gradišću, odnosno u talijanskoj provinciji Moliseu.

Hrvatski jezik čini sustav od tri narječja hrvatskoga jezika:

• štokavskoga
• kajkavskoga
• čakavskoga

Црногорски језик

(in Serbian)

Државе - Црна Гора.

Број говорника - 229,251 људи; 37% становништва Црне Горе (2011).

Систем писања - црногорска латиница, и црногорска ћирилица.

Црногорски језик је према Уставу Црне Горе службени језик у Црној Гори и резултат је нормирања још једног стандардног језика заснованог на новоштокавским дијалектима.

На последњем попису становништва 2011. године, 36% становништва Црне Горе (дакле нешто мање од 230 хиљада људи) изјаснило се о црногорском језику као матерњем, док се 42% изјаснило да говори српски језик. Црногорски језик је усвајањем Устава Црне Горе 19. октобра 2007. постао њен службени језик.

Глобално се сматра да је црногорски језик дијалекат српског језика, а највише грађана Црне Горе га тако и схвата. Према неким анкетама број оних који сматрају да говоре црногорским језиком као засебним је порастао на 38%.

Хорватский язык

(in Russian)

Самоназвание: hrvatski jezik.

Общее число говорящих: 6,2 миллионов.

Письменность: латиница (гаевица).

Хорва́тский язы́к (хорв. hrvatski jezik) — официальный язык Хорватии, Боснии и Герцеговины (наряду с боснийским и сербским) и один из шести официальных языков автономного края Воеводины в составе Сербии. Кроме того, он является официальным в некоторых муниципалитетах австрийской федеральной земли Бургенланд.

Относится к славянской группе индоевропейской семьи языков. Письменность на основе латинского алфавита. Около 6,2 миллионов говорящих. Наука, изучающая хорватский язык, называется кроатистикой.

Хорватский язык — часть сербско-хорватского языкового континуума. Кроме стандартного (литературного) языка включает три разговорных диалекта:

• штокавский — 57 % говорящих,
• кайкавский— 31 % говорящих,
• чакавский — 12 % говорящих.

Черногорский язык

(in Russian)

Самоназвание: Crnogorski, Црногорски.

Страны: Черногория.

Письменность: латиница (гаевица), кириллица (вуковица).

Общее число говорящих: 229 тысяч (в Черногории, перепись 2011 г.)^.

Черного́рский язы́к (черногор. crnogorski jezik/црногорски језик) — южнославянский язык западной подгруппы. Черногорский построен на базе используемого в Черногории иекавско-штокавского диалекта сербохорватской языковой системы, с точки зрения сравнительной лингвистики является одним из её стандартизированных взаимопонятных вариантов наряду с сербским, хорватским и боснийским. По конституции до 1992 года государственным языком Черногории считался сербохорватский, до 2007 года — иекавская форма сербского, серб. српски језик ијекавског изговора, с 2007 года — черногорский язык.

Бошњачки језик

(in Serbian)

Број говорника -1.700.000-1.800.000, целокупно у свету: 2.700.000

Систем писања - латиница и ћирилица.

Бошњачки језик (користи се и назив босански језик ) је национални језик Бошњака којим говори око 2 до 2,2 милиона људи: углавном у Босни и Херцеговини (1,7-1,8 милион), Србији (134.000) и Црној Гори (34.078), а такође и у западној Европи и Северној Америци (150.000), као и неутврђен број исељеника у Турској.

Назив језика у српском и хрватском језику

После демократских промена у Србији 2000. године, неке институције државе Србије (на пример Републички завод за статистику) званично признају назив босански језик  и користе га у службеним документима. Српски и хрватски лингвисти сматрају да је узимање имена „босански“ за језик једног од народа (Бошњака) у БиХ покушај унитаризације језичког простора Босне и Херцеговине. Министарство културе Републике Србије овај језик назива бошњачким, док га Министарство просвете назива босанским. У Републици Српској језик се назива језик бошњачког народа. У резултатима пописа из 2001. године у Хрватској се користи назив бошњачки језик. У резултатима пописа становништва у Црној Гори из 2003. године, које је објавио Републички завод за статистику Црне Горе, босански и бошњачки су наведени као два посебна језика.